• ПОСЈЕКЛИ СУ МИ ТРЕШЊУ
  • Посјекли су ми трешњу, ону изнад куће,
  • Стајала је на бријегу к’о царица мисирска,
  • Језиви врисак поцијепао је свануће,
  • Па крикнула тишина, језивија од вриска.
  • Јаукнуло је дрво, јекнуло кроз еоне
  • И наузнак пало посред мравље колоне.
  • Посјекли су ми трешњу, вјетрово одмориште,
  • Кућу сврачије дјеце и дјетлића добошара,
  • Ливадски урес и сунчево сидриште,
  • Загрљај дýгин, одсјај вечерњег жара...
  • А никада никоме није на пут стала,
  • Ни мрава згазила, ни видик заклањала.
  • Посјекли су ми трешњу, невину као суза,
  • Пресјекли пилом грло зују пчелињему,
  • Сурвали чаробан дворац мојих муза,
  • Никада Ерато више неће пјевати у њему.
  • Издахнула на постељи дивљега вријеса –
  • Њено је издахнуће дотакло дно небеса.
  • Посјекли су ми трешњу, сваку лат посебице,
  • Жељезни џелати ријезова и зубалâ,
  • Изгубљено ће да круже малене птице
  • Над зјапом гдје је невино расла и цвала.
  • Залутаће Мјесец, Даница и Горска Вила,
  • Сви којима је трешња путоказом била.
  • Посјекли су ми трешњу, тугује моја Брезна,
  • Невјесту јесени, зиме, прољећа, љета,
  • Које је годишње доба, ја више не знам,
  • И не знам више која је страна свијета,
  • Не знам који је дан, ни колико је сати,
    Нити куда пођох, ни кад ћу да се вратим.
  • Посјекли су ми трешњу – као да није била.
  • Кад буду долетјела, чим маслачци зажуте,
  • Како ће стреху пронаћи ластавичија крила,
  • По чем' ће ждрал познати плаве небеске путе?
  • Пола године румена, пола године бијела,
  • Трешња је била софра дјеце, птица и пчела.
  • Посјекли су ми трешњу и више нема лијека.
  • Наричу вјетрови хорски, оплакују је кише.
  • Нико ми неће доћи и никога не чекам
  • Док малаксалим пером ове стихове пишем,
  • Жежем воштаницу и молим Вишњег, гóре:
  • Узми је, Боже, к себи нека Ти краси дворе!

Uroš Zupan, LAGANA PLOVIDBA

Uroš Zupan rođen je 25. 8. 1963. u Trbovljama, gdje je pohađao osnovnu i srednju školu. U…
feb 04, 2022
Go to top