PESMA U TRI SKOKA /ljeskanje/

Jutros sam 3 
pročitala kao 8,
letenje kao ljeskanje,
moj leš proglasila pesmom.
Digla crvenu zastavicu
za prestup.

TAKO DALEKO OD KUĆE

Nasmešila sam se dečkiću u kolicima

(posle dugog vremena)

njegovom okruglom licu i svetlom kao mesečina

njegova majka koja zaljubljeno ga gleda

u  redu isped dok kasirka uredno vraća kusur

i taj me je  osmeh toliko zatekao

kao da je slavni medijum sa long ajlanda

(domaćica  tereza)

iznenada ušla  u moju  kuću  i saopštila da duh

naše mrtve mačke  čiju urnu držim na spratu

na polici medju knjigama i porodičnim fotografijama

struji ispod  trpezarijskog stola  i grebe glavom o nogare

(i poručuje da ne brinem za nju

i da me voli)

izađoh na ulicu

stavih nitroglicerin ispod jezika

( strašno me je zapeklo u grudima)

i  promiče mi kroz glavu

bože

izgleda da poezija nije mrtva

bože

ne sada i ne ovde

ne tako daleko od kuće

KOST

Ponekad mi dozvoliš 
da zaspim kod tvojih nogu,
kao pseto.
To su najlepše noći.

Posle pričaš da čitavo vreme
grebah šapama,

dok sanjah da sam čovek,
i sama negde da kopah duboko,
da skrijem tvoju divnu, belu kost od ljudi,

i okitim je napupelim vrbinim granama.

BIBLIOTEKA

Oslepela si me kaže
dok upire svoje zene
sa malim žutim polumesecima
u mene

i žena koja je prošla njima
u godini vatrenog konja 
i pre nego je izmišljena ta reč
samotna za mene


već je bila spaljena
kao uvezani istorijski dokumenti 
jednog naroda u nastajanju

MALA IGRA VODE (noćas)

Noćas se voda igra srodstva.
Pokazuje svoje bele mladeže gorama od nebesa.
I njena žeđ da ima prvenstva nad vatrom u pustinji.
Sliči.

Noćas o tome misli dok ulazi u stene
nežne, ranjive od dostojanstva.

Ima ona svoje zvonike tišine
i minarete plača, sakrivene
(sliči) 
što će sutra izrasti u jednu veliku
i neobjašnjivu nju, zaraslu u sebe. 
Da sliči.

Da, sliči.

GOLI OTOK

Otac je ostao bez ijednog zuba
i sada je kao beba
dajem mu samo sredinu hleba
i ponekad noću
leteći nad krovovima
tražim njih koje je slamao
po kamenju
otečen i go od suza

PRECI

Gatala sam u krv

i nisam videla ništa.

Ništa osim sunca

Sunca kako rotira

i veru  da mi niko neće naneti zlo,

ako je to istina,

ako se Bog  ne igra kockicama

kako kažu

Guslaju  otkrića drveta i dleta

i uvoštenih  konjsih struna.


Neki to nazivaju hrabrošću.

neki samo čišćenjem  snega

sa okna sata

Tako, tek plačem gola i izborana

gušeći grupni portret pod suknjom

I dok padamo u trans

postoji verovatnoća

da opet  budem noseća

precima

MALA PESMA

naslonim čelo na prozor

i tako vodimo ljubav ostali svet i ja

dok se ruke ne raspadnu od zagrljaja

kao  vetrenjače lude

zapravo

htedoh da napišem

malu pesmu

o savršenoj samoći

o veličanstvenoj monotoniji

o šetanji kazaljki

i dam joj naslov :


ja

BALKON

(prozaična pesma)

istina je da se noćas moj čovek,

moj jedinac popeo na stolicu

(stolica na balkonu

balkon pod nebom)

da bere nekakav svetli prah,

plavo zrenje svo blistavo,

tako jednostavno kao da sakuplja

luminiscentne tajne u priobalju.

I ta se scena učinila tako divnom

da sam prokrvarila na mestu

gde odavno više nisam sestra

a ni žena.

Zatim smo oboje plakali od tuge ili sreće,

ne umem da objasnim zašto tačno tako.

(Padam naglo u prozaičan kraj pesme

da mašem ti njom).

Uroš Zupan, LAGANA PLOVIDBA

Uroš Zupan rođen je 25. 8. 1963. u Trbovljama, gdje je pohađao osnovnu i srednju školu. U…
feb 04, 2022
Go to top