Olivera Kolarić, dramska spisateljica, urednica na Dramskom programu Radio Beograda. Autorka velikog broja radio drama, dramatizacija i adaptacija, pozorišnih drama "Topčiderska katastrofa", objavljene u časopisu Teatron i "Srodne duše", u produkciji Gradskog pozorišta iz Jagodine. Dobitnica nagrada "Slobodan Selenić", "Vitomir Bogić", nagrade Saveza jevrejskih opština Srbije i nagrade za najbolji dramski tekst Dana komedije u Jagodini.
ЈАРАЦ ЖИВОДЕРАЦ (радио драма)
ЛИЦА:
ПРИПОВЕДАЧ
СТАРАЦ
БАБА
СИН
СНАЈА
1.
ПРИПОВЕДАЧ
Беше то у она давна прадавна времена, док су несташни богови још ходали земљом, а људи и животиње говорили истим језиком. Јужним земљама владао је тад мудри краљ Ларис, који научи свој народ да гради колибе, сеје жито и мери време према звездама. И живео је његов народ у миру, слози и сваком изобиљу све док у краљевство не забаса из шуме неки рогати бог са својом свитом. Он научи људе да од шумског лишћа справљају опојне напитке од којих падаху у необуздану веселост, а онда, како који, у бес или у потиштеност. И још их научи да од најмекшег дрвета у шуми праве свирале, да свирају и да играју до бесвести. Због тога људи почеше да занемарују своје послове и краљевством завлада неред. Краљ Ларис онда протера рогатог бога и његову свиту на Север и рече: „Нека од сад тамо шире радост и страх.“
2.
Фрула...
СТАРАЦ
Били старац и баба, и имали сина.
СИН
Живели они у скромној колиби на рубу столетне шуме.
БАБА
И били толико сиромашни, тај старац и та баба, да нису имали ништа до једнога јарца. А и до њега дођоше као чудом...
СИН
Стајао је тамо где поље престаје, а почиње шума. Био сам занет ловом на јаребице и нисам опазио ни кад ни одакле се ту створио. Видех само како стоји и гледа у мене. Пришао сам му, а он ми рече: „Гладан сам. Зашто ме не поведеш својој кући и не нахраниш ме? Кад дође време, стоструко ћу ти се одужити за то доброчинство.“ И ја га, ето, послушах...
3.
Мекет јарца...
СТАРАЦ
Шта је било, несрећо?
БАБА
Гладан је.
СТАРАЦ
Зар опет?
БАБА
Опет.
СТАРАЦ
A шта да му дамо? Траве немамо.
БАБА
Сено нам је појео.
СТАРАЦ
Јабуке обрстио.
БАБА
Башту потаманио.
СТАРАЦ
Шта да радимо?
БАБА
Знам шта ћемо. Сина ћемо оженити. Снају ћемо довести.
СТАРАЦ
Тако је. Сено ћемо пластити.
БАБА
Ново воће садити! Ију-јуу...
Музика.
БАБА
Пођ'те збогом, кићени сватови!
Заран' нама снају доведите,
за косом јој сунца донесите,
у недарца јаснога месеца,
а у руке до две ките мира,
да је мирна као мирна вода,
да је јасна као месечина,
да је сјајна као сунце јарко.
Музика...
4.
ПРИПОВЕДАЧ
Након што их је краљ Ларис протерао из свог краљевства, рогати бог и његова свита населише се на далеком Северу. Попеше се на највише планине, тамо где је ваздух најређи, да буду ближе Сунцу и Месецу. Зацарио се рогати у густим, тамним шумама, а од његове свите и дивљих животиња временом се изродила сва сила шумских створова, да прослављају свог бога и да људима, како мудри краљ прорече, радост и страх доносe.
5.
Јарац мекеће...
СНАЈА
Јаро, мили, шта ти је?
СТАРАЦ
Гладан је.
БАБА
У њега је глад вучија.
СНАЈА
А да му дамо мало сена?
СТАРАЦ
Све сено је већ појео.
БАБА
И лозу нам побрстио.
СИН
Немамо му ми шта дати. Ни посећи, ни ишчупати, а богме ни убрати.
СНАЈА
Шта онда да радимо?
СТАРАЦ
Знам. Ваља нам га у шуму повести. У шуми је много дрвећа. На дрвећу пуно лишћа. Него, поведи, баба, јарца у шуму. Накреши грана и дај му да брсти.
БАБА
Бих ја, али ручак ће ми загорети.
СТАРАЦ
Поведи онда ти, сине, јарца у шуму. Накреши грана и дај му да брсти.
СИН
Пошао бих ја, ал' разгорех ватру жеравицу, гвожђе да кујем.
СНАЈА
Ја ћу га повести.
СТАРАЦ
Ти, ћери?
СНАЈА
Повешћу га у шуму
У дубоку...
Атмосфера шуме...
СНАЈА
Где грање небо закрива
Где поток брзи понире
Где је трава до рамена
Где у трави гуја дрема
Где се свака зверка шуња
Испод лишћа
Усред жбуња
У крошњама валовитим
Јаругама сеновитим...
А затим, као из даљине, звук панове фруле (аулоса). Првo тихо, а онда све гласније, све ближе...
6.
Мекет јарца...
БАБА
Шта је то, ко је то?
СТАРАЦ
Гле, вратио се.
БАБА
Сам самцит дошао, курјаци га изели.
СТАРАЦ
А камо нам снаја, јарче? Говори.
СИН
У шуми је јадна залутала. Стазом пошла, стазу изгубила. Нема друге, оче и мајко, него да и ја пођем у шуму. Морам је наћи пре него што Месец небом зајезди.
СТАРАЦ
Пођи, сине, ал' поведи и јарца. Накреши грана, па нахрани несита.
СИН
Хајде, јаро, да пођемо у гору, у зелену...
Атмосфера шуме...
СИН
И у гори на воду студену,
на студену, на воду сребрну,
где се мије загоркиња вила.
Гледало је отуд момче младо,
гледало је момче из потаје.
Ал' га спази загоркиња вила,
пак је 'вако момку говорила:
„Стани, момче, утећи ми нећеш.“
Живога је момка уватила,
живом момку очи извадила,
пустила га у гору зелену.
Па он иде од јеле до јеле,
како птица од гране до гране...
Звук аулоса.
СИН
Шта је оно, јаро, чујеш ли? Какав је то необичан пој? Шта ли је то?
Аулос...
7.
ПРИПОВЕДАЧ
И научише шумска створења да праве свирале, да свирају у њих, певају и плешу по цели дан и по целу ноћ. И од те њихове музике дрвеће би олистало, цвеће процветало, а травa набујалa. Земља би издашно давала своје плодове. И радост и лакоћа овладале би шумом. Али, музика као да није увек била довољна...
8.
Јарчево мекетање...
СТАРАЦ
Ено га опет, несреће.
БАБА
Јац, јацо, јац, јацо!
СТАРАЦ
Шта то радиш, баба?
БАБА
Вабим, видиш, јарца у шуму. У руку ми ево мекиња. По путу му посипам, именом га дозивам. Јац, јацо, јац, јацо! Пођимо у шуму, хајдемо. Гране да ти накрешем, да те гладног нахраним, да те жедног напојим и уморног одморим. Шума ће захвалити, сина ће ми вратити... Сина мог јединог, дику моју...
9.
Фрула...
СИН
И оде баба с јарцем у шуму. Паде и вече, и старац већ поче да се брине. Ал' ето ти опет јарца назад самог, без бабе, па све мекеће. Дође тако, па се као и пре стаде дрекењати око куће: „Гладан сам, гладан!“
СНАЈА
И наљути се старац. Узе криви нож, замахну, те закла јарца. (Чују се бубњеви, они који прате жртвени обред...) Затим му истим тим ножем одера кожу, па зашиљи један добар колац и натаче га на ражањ.
БАБА
И запали старац ватру, па поче да окреће ражањ и све мисли како ће позвати цело село да се слади. Окреће се, окреће јарац, па све мирише. Кад, у једном трену скочи ти јарац с ражња, па бежи, бежи... И утече право у шуму...
СИН
Жив клан недоклан...
СНАЈА
Жив сољен недосољен...
СИН
Жив печен недопечен...
БАБА
И трчаше јарац по шуми...
СИН
И тражише склоништа...
СНАЈА
А животиње бежаше...
СИН
И сакри се јарац коначно...
БАБА
Сакри се у лијину јаму.
СИН
Жив клан недоклан...
СНАЈА
Жив сољен недосољен...
СИН
Жив печен недопечен...
БАБА
И дрхтеше јарац у тами...
СИН
И дрхташе јарац у ноћи...
БАБА
А кад се лија врати из крађе, виде да у кући има неког, па не смеде ући. Унутра само мрак, а неко дише. И пође лија тужна по шуми, јер остаде без дома...
СИН (као зец)
Здраво-живо, тета Лијо.
Што си тако сетна-невесела?
СНАЈА (као лија)
Здраво да си, куме Зече.
Како не би' била невесела?
Имам кућу тамну и дубоку.
Ал' у кући ено дише неко,
неко дише,
па не могу ући.
СИН / зец
Да пођемо онда, тета Лијо,
да пођемо да видимо
ко ти је у кући.
СНАЈА / лија
Да пођемо, да видимо.
СИН / зец
Пружи корак, тета Лијо,
пружи корак, пружи два.
СНАЈА / лија
Један корак, два корака.
Пружи корак, пружи два.
Ево стигох тебе ја...
СИН / зец
Је ли ово твоја кућа?
СНАЈА / лија
Јесте, то је моја кућа.
СИН / зец
Еј-хеееј! У тетиној кући ко је?
Проговарај, одговарај!
БАБА
А из јаме јарац замекета: Ја сам јарац живодерац, жив клан недоклан...
СИН
Жив сољен недосољен...
СНАЈА
Жив печен недопечен...
СИН
Имам зубе као колац...
СНАЈА
Прегришћу те као конац!
БАБА
Чувши то, лија и зец се толико поплашише, да стадоше бежати по шуми. Бежећи тако, наиђоше ти они на ујна мечку, а ова их упита шта им је те тако беже. Лија и зец јој све по реду исприповедаше, па онда кренуше сви заједно не би ли како лију увели у кућу. Ал' узалуд им би сав труд, јер им јарац исто онако одговори. Поплашени и снуждени, и све бринући с лијом, почеше они бежати шумом, па избише на поље. А на пољу сретну јежа...
СТАРАЦ (као јеж)
Добар вам дан, јунаци!
Куд сте тако хитро похитали?
Гоне ли вас ил' то шума гори,
или гори ил' се земља тресе,
кад сте тако корак испружили?
СИН / зец
Добар ти дан, стриче Јеже.
Нит' нас гоне, нити шума гори,
нити гори, нит' се земља тресе,
него нам је тета на мукама.
Има тета госта незванога.
СТАРАЦ (као јеж)
Незванога?
БАБА (као мечка)
Неко чудо, аветињу грдну,
што у кућу нашој тети уђе.
Како уђе, тако и остаде,
па сад тета више куће нема.
СНАЈА / лија
Претили му и водом и ватром,
да ћемо га водом потопити,
да ћемо га ватром сагорети,
пепео му ветром развејати,
беле кости земљом затрпати.
Ал' он за то три паре не даје.
Нит' се маче, нити се помаче.
Но још прети зубима нас клати.
БАБА / мечка
У њега су зуби као колац.
СТАРАЦ / јеж
Као колац, кажеш, ујна Мецо?
БАБА / мечка
Као колац рече, стриче Јеже.
СТАРАЦ / јеж
А у мене копаља је триста.
Нег', јунаци, да ја пођем с вама,
да видимо ко је то у кући?
СНАЈА / лија
Да пођемо, да видимо.
БАБА / мечка
Да пођемо, благо мени.
Да пођемо, да видимо.
СТАРАЦ / јеж
Напред корак, напред два.
СИН / зец
Пружај корак, ај-ха-хааа...
(Ритам кола.)
СТАРАЦ / јеж
Је ли ово твоја кућа, тета Лијо?
СНАЈА / лија
Јесте, стриче, то је моја кућа.
СТАРАЦ / јеж
Еј-хеј, ко си да си, из тетине куће марш!
БАБА
А јарац из јаме проговори: Ја сам јарац живодерац, жив клан недоклан...
СИН
Жив сољен недосољен, жив печен недопечен...
СНАЈА
Имам зубе као колац, прегришћу те као конац!
СТАРАЦ / јеж
Ма, немој!
А ја сам јеж, свему селу кнез. Прво кажем, онда смажем. На телу ми бодља триста. Савићу се у трубицу, боцнућу те у гузицу!
БАБА
А јарац кад то чу, преплаши се, па скочи из оне јаме и удари у бег. И бежао је, бежао, кроз шуму па преко поља, док не утече. А где, то вам не знам рећи, јер га отад нико више и не виде...
10.
ПРИПОВЕДАЧ
Иако бог, тај рогати беше смртан. Био је то једини бог осуђен да умре. У књигама староставним писало је: када се његово време наврши, опростиће се он од своје свите и поћи у најдубљу шуму, тамо где нема ни трага од људи, у само срце вучјег царства. И скинуће са себе све знаке божанске моћи и поклонити се вучјем цару, чији ће га поданици на крају растргнути. И би тако како је писано. Умре рогати и шума се преобрази... У њој постаде све као и раније, како је одувек било.
11.
Петао кукуриче...
БАБА
Устај, старче, дан се бели.
СТАРАЦ
Зар већ?
БАБА
Хајдемо у поље, да сејемо жито.
СТАРАЦ
Ја сам жито већ посејо. И посејо, и пожњео. Него, траву да косимо, сено да пластимо, да овце гојимо.
СИН
Ја сам траву покосио и сено сам опластио. И лозицу засадио. Да нам роди слатко грожђе, да се слади чедо материно.
БАБА
Посејали, пожњели, покосили.
СТАРАЦ
Опластили, засадили.
СНАЈА
Иш, кокоте, балабане,
не кокоћи, не клопоћи,
не буди ми Јова мога,
Јова мога рођенога.
Јово ми се санком кара
као да се разговара;
боље санком него с мајком:
санак ће га умирити,
а мајка ће пољубити.
БАБА
Иха-ха...
К Р А Ј