ARHIVA ANTIBARBARUS

Milanka Ćorović je novinarka, književnica, sociološkinja, kolumnistkinja, nekadašnja portparolka Udruženja preduzetnica Crne Gore i urednica portala Preduzetnica.me, iz Podgorice koja je svoje akademsko zvanje i izuzetno, i vanintituicionalno znanje virtuozno inkorporirala u novinarsku djelatnost, premijerno u oblasti hronike Podgorice, a zatim kroz, politiku, društvo, vikend izdanja…

Izazov konsultantkinje za nacionalnu komunikaciju  na programu UN  za životnu sredinu u saradnji sa Ministarstvom održivog razvoja i turizma, nakratko je Milanku udaljio od novinarstva, čija slova je ipak isuviše jako zagrizla, da im se ubrzo ne bi vratila, pa ju je ljubav prema žurnalizmu instalirala na poziciju urednice Kulturne rubrike portala „Crna Gora“, ali i saradnice portala „Art mozaik“, kolumnistkinje časopisa „Ženski glas“, čime su forme intervjua i kolumne definitivno postale podijum njenog vještog defilovanja.  

Autorka je romana „Okvir za sreću“ koji je objavila izdavačka kuća OKF sa Cetinja, a podržalo Ministarstvo kulture Crne Gore.

MELANHOLIČNO URONJEN U MIRISE MOJE KOŽE 

našla sam umotuljak 

tvog duvana 

u desnom džepu 

strukiranog kaputa

našla ga

dok sam bila sklupčana 

na klupi

s ljutnjom utonulom

u dubini nježno ogrebanog okovratnika

nemarno povučenog

sa stolice šanka

dok u Minhauzenskom stilu 

oko mene kruže tvoje

repetirane riječi

noć je krhka mjesečina

zacjeljujem njene pokidane niti 

puna sam inata 

kroz zgusnut oblak dima

sijevaju ti prkosne oči 

(volim plamen pobune u njima)

dodir poezije 

izliva osjećajnost

u pohabanu stvarnost

utapa se u njima tvoja nutrina

samouvjereno se unosiš

u suštinu mog bića

konstatujući da sam 

nestvarno lijepa 

senzualna žena 

sve mi miriše

na pjesmu Bukovskog "Hej, Doli"

o traganju Nje u drugima

i izlazak iz zgrade prekoputa 

s nekim plavokosim tipom

dok je imala naočare za sunce 

i samo se osmjehnula

i sve mi liči na takav završetak

što će da nas sačeka

zato ne ljubi me rekoh

- u pravu si kažeš 

melanholično uronjen u mirise moje kože

MORE

zove te morski greben

da ga kroz more i umjetnost sprovedeš

u valovitu daljinu

plavim očima

art je subjektivna stvarnost

a kroz slanu vodu vidiš jasnije

jer umjetnost je otmjena sreća

vuče te njeno nepokorivo prostranstvo

(pre)živjela si modre boje

iznenadnih talasa

voleći njene širine

i bljesak sunca

razliven na površini nemirne vode

ka njoj hitala si da izroniš

i odzvanja snažno

zvuk talasa

udara o nepokorivu stijenu

i dok zapljuskuje harmonija

prirodne moći

podsjetnik je da si ranjivo

krhko

prolazno biće

i ne smiješ se svesti na puko postojanje

čarobnice

naučila si da kao veliki koralni greben

podržavamo raznolikost života

i kad misli

isplivaju na površinu

iako ostaje okus s dna morske vode -

da i dalje snažno volimo

to misteriozno

(ne)mirno

očaravajuće more

SLOBODA

šeretski osmijeh potvrđuje

da voliš moj slobodarski duh

magnetizam

tvojih bistrih očiju

vuče u emotivne dubine

inspirišući libertas u meni

da niže novu poeziju

jer kroz pisanu riječ

u cjelosti diše moje biće

spoznavši ga kroz slobodu

s kojom se (s)rodih

ne umijem da se grčim

nijesam savitljiva

pred deformisanim autoritetima

i lažnim herojima

nulta tolerantnost za pokvarenost

i površne umove

prkos vibrira u vazduhu

i dok mi bodriš

nepokolebljivu divlju srčanost

grliš je bezvremeno

pogledom pratiš moje nestajanje

iza ugla sive višespratnice

neukrotivi pramenovi

odbijaju se o tvoje porculansko lice

čineći naelektrisano jedinstvo

mangupskim činom -

zviždukom prelamaš zvučni zid među nama

i polutiho dobacuješ malu himnu:

-stay safe young lady

keep being yourself, nothing more, nothing less!