Ajna Mulić učenica je prvog razreda farmacije Srednje stručne škole u Bijelom Polju. Voli da čita, piše, slika i svira gitaru. Za literarne i likovne radove dobila je nagrade u Crnoj Gori i Srbiji. Učestvovala je na brojnim manifestacijama i kulturnim projektima. Uzbuđuju je putovanja, muzika, filmovi i društvena zbivanja u svijetu.  

JA SAM KNjIGA !

Ja sam knjiga…

Začeta kao simbol, znak

Svjetlosni zrak iz tmine,

Neke praistorijske pećene.

Ja sam knjiga, al i briga

Mučitelj i učitelj

Svjetlost i tama, nekima ponos

Drugim razlog srama.

Da sam tanka il debela,

Velika il mala,

To samo može reći

Budala.

Ja sam moć, uspjeh

Tajna i slava,

U meni vjekovna mudrost obitava

Spava

I čeka,

Pametna čovjeka.

Ja sam knjiga!

Prepuna mašte, snova,

Molitvi, dova,

Citata, ajeta,

Zapisa o narodima,

Vjere, moći, pohlepe

I snage,

Tajni, magije, dokolice,

Istina i laži…

I sve to, baš sve

U meni piše.

A ja sam samo

Mala, nježna

Djevojčica.

I ništa vise!

Čaroija je u tome,

Što svako može

Da me pročita i nspiše. 

TEK TAKO

Kožne rukavice,

Torbica Louis Vuitton,

Crvena haljina,

Pierre  Cardin,

A la Sharon Stone.

Bočica  Chanela,

Naočare Dior,

Uzimam vouge,

I put pod noge.

Avio listu,

Pogledam  tek tako,

Unaprijed znam svoj  fly,

Poziv da potvrdim,

Dolazak

tek onako,

One way ticket

buy

I  preko Pariza

lako,

Stižem u Monaco.

Crystal Palace

separe, poznat glamour,

Žute ruže i nakit Cartier.

Nijesu na stolu tek tako,

Osmjeh na licu, čeka me

Mon amour

Lično on,

najmlađi del Monaco.

Osmjeh po osjmeh, pričam ti priču,

Caviar, souffle i

Dom Perignon,

Obećanja, slavu i putovanja

nudi mi on,

I dok se opraštamo,

U Hilton holu,

Brutalno me prestavi glas majke: ,,Aja, budi se

već kasniš u školu”.

OKRENI SE ŽIVOTE!

Okreni se živote moj,

Okreni!

U pravcu kako nam je suđeno,

a ne ovako

blagoš meni,

tumaraš sluđeno,

ko polupijani ubogi pjesnik

Zaneseni.

Dosta je varanja,

zamajavanja,

čas hoću, te isto to  neću,

hoću sunčano

a ne olovno nebo,

te istinsku sreću.

De, sreće ti,

okreni od dolje,

uhvati ritam

makar na  dvojku,

uvreži u kolo moju mladost,

 opleti niz polje,

nekako slutim na radost

te da će nam, najzad,

krenuti na bolje.

NE BIH JA!

Ne bih ja,

da se petljam u tuđe

stvari,

al ponekad šta

mari.

Rekla kazala,

uvijem u priču

letak.

Ako ne prođe, maca

smazala.

A ako poveruju u to,

metak.

Nije da me je

briga

šta drugi misle, pričaju,

rade,

ko pije, lunja,

krade.

Bez nekog razloga o tome

zborim,

ko i svi drugi to

volim.

Nije da me je briga,

čijoj se zlobi drugi

slade,

al ako  o meni govore,

a nijesu u pravu,

razbiću im glavu!