ARHIVA ANTIBARBARUS

Lena Petrović (Beograd, 1984) završila je osnovne studije prava u Beogradu i master studije međunarodnog prava ljudskih prava u Vašingtonu gde trenutno živi.

Prethodno je radila u Beogradskom centru za ljudska prava i pružala pravnu pomoć izbeglicama. Dobitnica je Fulbright, DAAD i IPS stipendija za profesionalno usavršavanje u SAD i Nemačkoj. Pesme i prozaide su joj objavljivane u književnim časopisima, zbornicima i na portalima sa prostora bivše Jugoslavije i Amerike: Panorama nove srpske poezije, Gradina, Koraci, Enklava, Strane, Hiperboreja, Sovremeni dijalozi, A Priori, IHRAF Publishes, Topical Poetry.  Autorka je knjige pesama „Sirene ne primaju keš“ (PPM Enklava, 2023) koja je 2024. ušla u uži izbor za Nagradu „Miroslav Antić“ i u najuži izbor za Nagradu „Risto Ratković“. Za kratku priču „Nova poruka: Viva la vida“ dobila je posebnu pohvalu žirija na balkanskom regionalnom konkursu „Spasimo putopis“ 2023. Američki magazin International Human Rights Art Movement  nominovano je njenu prozaidu „Barcode: Embargo“ za antologiju The Best American Short Stories 2023. Piše na bchs i engleskom, prevođena je na makedonski.

Maraton poslovne žene

Čim izađem iz kancelarije, obuvam patike i trčim. Po mokrim bulevarima, mostovima, grobljima,

prestižem Foresta Gampa, koprivu višu od čoveka. Jurim da bih stigla plen, postala uzor uličarima.

U ime manifesta kiborga, postižem ideal tela. Nekad zaljubljena u pank, sad nemam sitniš ni snove,

već potrošačku nesanicu. Moja kolena osećaju klecanje civilizacije. Psi i manijaci zavijaju, taksisti

me spopadaju, ali ja imam agendu. Uspeh je tako blizu, uskoro ću dobiti bonus. Dresirana za

ubrzani razvoj, ne posrćem nadomak cilja, predah je mlohavi savetnik. Još samo jedna milja za

nešto skuplje od mog srca koje me odavno izdalo. 

Megalopolis

Na koju zver sad da vrisnem?

Had prodaje tablete protiv suvišnih pitanja.

Zevs lažira bilans uspeha, piše proglas koji

će ućutkati proroke. Nimfe čekaju rešeno stambeno pitanje.

Kentauri pozivaju na građansku raskalašnost.

Zbog loše muzike sa radija, Hermes čerupa svog petla.

Dok Afrodita reklamira hulahopke,

Gorgone se domunđavaju. Uskoro će otvoriti salon lepote,

kameni kez je uvek u modi. 

Duša

po Bobu Kaufmanu

Moj doktor je video dušu. Kaže da izgleda kao kesa puna drangulija. Ona providna koju trgovci

besplatno nude kod tezge sa voćem. Čovek se rađa u omotu. Tokom života, duša svetluca u

grašcima znoja, šušti pri dubokom uzdahu. 

Jedna je poletela niz drum, u potrazi za nečim što bi joj ispunilo prazninu. Druga pukla u ruci

starca, jabuke su se rasule po asfaltu kao ljudi koji trče na posao. Treća završila u krošnji bukve,

tamo gde se veteran bacio sa balkona.

 Duše ljubavnika su duple kese, lakše podnose teret. A šta su velike crne vreće? Pitam ga. To su

kolektivne duše, u strahu od nepripadanja. Pazi da ti jednu ne navuku na glavu, objašnjava doktor

i stavlja celofan bombone u džep.