ARHIVA ANTIBARBARUS

Докторанд Филолошког факултета у Београду, где је завршила основне и мастер студије. Била је дугогодишњи уредник књижевног часописа и едиције „Браничево“ који од 1954. године излази у Пожаревцу. Од  2020. године уредник је едиције и програма „Златна струна“ на Међународном песничком фестивалу Смедеревска песничка јесен, најстаријем песничком фестивалу на простору некадашње Југославије.

Објавила збирке приповедака: „Два дана без Mарте“(2008) и „Лосос плови узводно“(2013), дрaму „Непотребни трач“(2012), и збирке песама :„ А где сам ја, и зашто ту?“ (2017) и „Лирско копиле и баба-тетке“(2019), „Грмљавина је дуго трајала“ (2020), „Гробно место за ненаписане песме“ (двојезично, руско-српско издање изабраних песама, 2020), „Ти, међутим“ (2022). Студија „Смисао писања у новом веку или Да ли ће интернет убити књигу?“ на енглеском језику је објављена у Холандији у друштву пет аутора са Балкана (The meaning of Writing in the New Century, or Will Internet Kill thr Book, Transcultural Studies, BRILL (2015),40-60, Articles and Book reviews, LEIDEN, The Netherlands).

Заступљена је у неколико монографија, лексикона и антологија. Добитник је десетак међународних и домаћих књижевних награда, као и награда за уреднички рад, рад у просвети и култури. Награђивана је и за афирмацију младих. Један је од пионира Креативног писања на нашим просторима. Њене песме и приче обрађују се, по избору колега, у средњим школама и на Филолошком факултету у Београду. Превођена је на енглески, француски, грчки, немачки, влашки, македонски, словеначки, руски, украјински, румунски, пољски и мађарски језик.  

 

СМРТ У НАСЛОВУ

 

Не смеш најавити смрт у наслову

Ако правиш филм, представу, пишеш песму

Јер то је унапред пропала ствар.

Коме треба решење на самом почетку?

 

„Смрт у кориди“ – чему гледати такву смрт?

Ава Гарднер је преварила Хемингвеја

Са матадором, коме и данас приписују

Најузвишенје особине:

истрајност, страственост, посвећеност

 

За кога навијаш, за бика или матадора,

док пишеш? За кога навијаш, док читаш?

За кога, док гледаш филм?

 

Мазге одвлаче бика, као стари Пријам

Свог мртвог сина, кроз непријатељски логор.

 

 

ТРАГОВИ, БЕЛИНЕ, ЈЕДРЕЊАЦИ

 

Овде је стајала песма, избрисана

приликом нестанка струје,

благодарећи дигитализацији живота

И сада, уместо споменика, или бар

надгробне плоче, имам само крњи камен,

Без крста, без натписа, без фотографије,

као да песма никада није постојала.

Ипак, за њом је остао траг – ова слова

која испадају са тастатуре постхумно

и просипају се по белини монитора

који ме заслепљује, као небо пред кишу,

као белина празне собе, свеже окречене,

у чије ћу зидове укуцати ексере

и окачити слике једрењака на пучини.

Видите, како су лепе!

 

ЛОВЦИ И КЊИГЕ

 

Ловио си ме по страницама књига

Детективском лупом откривао

Тајне мог Лирског Субјекта

Док још црнину није скинуо

За последњим јунаком

За којим је у књизи туговао

 

Упадаш из књиге у књигу

И њушиш незарасле ране

Нудиш мелеме завоје и молитву

А заправо, ти си онај који је болестан

 

Читаоче песниче прогонитељу

Ухватио си ми се за погрешну руку

Ова друга ми је за поезију

Држиш ме за ову у којој су ми крпа за прашину

Штипаљке за веш и лутка за дете

 

2.

Позвала сам песнички полицију

Кажу, сем ако не претрпим физички напад,

Немам права на заштиту од читалаца,

других песника, било каквих прогонитеља

 

У поезији човек  ризикује сваким стихом

Реалан живот је бајка спрам овог

Мораћу да се преселим на Јадран или у Алпе

Негде, где ме нико не може препознати 

 

А зашто сте онда пристали да будете

Песникиња – пита песнички полицајац  –

па ви сте до сада имали бројне књижевне афере

са читаоцима, и није вам сметало,

читани сте итекако, није вам ово први читалац

само једном прва зора свиће

све пише у вашем досијеу

И зашто сте овог делију пустили у своју песму

па га сад избацујете, није то лепо,

можда се човек понадао

Иамо сам и ја једну такву,

наивну к`о француска собарица

Не би се баш могло рећи да сте морална жена

 

И чисти кључем црно испод ноктију

Док му лисице звецкају у џепу      

А код кревета стоји тестера, коју је заборавила

Мизери, или ју је, можда, он сам

спремио за нечије ноге

 

ИСТИНА ИМА ДВЕ РУКЕ

 

1.

Ко уме да глуми, никада не престаје

А тело истине има две руке:

Једна из песме маше, а друга песму пише

 

2.

Песници и песникиње непрестано глуме

Како у песми, тако и ван ње –

Кад Човек задрема, Песничко Ја

Лако се преруши у Јунака,

Јунак у Песника, Песник у Човека

Ко ће себе разабрати у тој збрци!

 

3.

И зато, када ме пита неки песник;

Хоћеш ли ми бити жена?

Да, да  – одговорим сигурно

Из прошлости или будућности, свеједно

У песми смо, говорим из лика

 

4.

Тело истине има две руке

Једна је тамо и некада, друга је овде и сада

Истина је истина и кад је одглумљена

 

СЛОБОДА ЈЕ ПРИВРЕМЕНО БЕКСТВО

 

Претварам се да нисам аутостопер

У бекству, да сам на пут кренула

својим аутомобилом

који ми се малочас покварио

 

Ај, колика је Јахорина планина

Ај, сив је соко прелетјети не може

Ај, а камоли добар јунак на коњу

 

Кријем кофер иза дрвета –

Када на пут крећем

Ипак не остављам баш све

Слобода је привремено бекство

 

Ај, колика је Јахорина планина...

Ај, а дјевојка прегазила без коња –

Ко би још могао повреовати у то!

 

Боса сам и ноге су ми неспремне

За ходочашће, тело ми је неспремно

За подвижништво

 

О, мој драги, ти и ја у колима

Ти тако савршен, ја несавршена

Звезде на небу и месечина

Ти и ја на небу и месечина

 

Како на земљи тако и на небу

Ако не на земљи, онда на небу

 

(Из рукописа у припреми Светски извештај о срећи)

Foto: Borislav Blagojević