PESMA U TRI SKOKA /ljeskanje/
Jutros sam 3
pročitala kao 8,
letenje kao ljeskanje,
moj leš proglasila pesmom.
Digla crvenu zastavicu
za prestup.
TAKO DALEKO OD KUĆE
Nasmešila sam se dečkiću u kolicima
(posle dugog vremena)
njegovom okruglom licu i svetlom kao mesečina
njegova majka koja zaljubljeno ga gleda
u redu isped dok kasirka uredno vraća kusur
i taj me je osmeh toliko zatekao
kao da je slavni medijum sa long ajlanda
(domaćica tereza)
iznenada ušla u moju kuću i saopštila da duh
naše mrtve mačke čiju urnu držim na spratu
na polici medju knjigama i porodičnim fotografijama
struji ispod trpezarijskog stola i grebe glavom o nogare
(i poručuje da ne brinem za nju
i da me voli)
izađoh na ulicu
stavih nitroglicerin ispod jezika
( strašno me je zapeklo u grudima)
i promiče mi kroz glavu
bože
izgleda da poezija nije mrtva
bože
ne sada i ne ovde
ne tako daleko od kuće
KOST
Ponekad mi dozvoliš
da zaspim kod tvojih nogu,
kao pseto.
To su najlepše noći.
Posle pričaš da čitavo vreme
grebah šapama,
dok sanjah da sam čovek,
i sama negde da kopah duboko,
da skrijem tvoju divnu, belu kost od ljudi,
i okitim je napupelim vrbinim granama.
BIBLIOTEKA
Oslepela si me kaže
dok upire svoje zene
sa malim žutim polumesecima
u mene
i žena koja je prošla njima
u godini vatrenog konja
i pre nego je izmišljena ta reč
samotna za mene
već je bila spaljena
kao uvezani istorijski dokumenti
jednog naroda u nastajanju
MALA IGRA VODE (noćas)
Noćas se voda igra srodstva.
Pokazuje svoje bele mladeže gorama od nebesa.
I njena žeđ da ima prvenstva nad vatrom u pustinji.
Sliči.
Noćas o tome misli dok ulazi u stene
nežne, ranjive od dostojanstva.
Ima ona svoje zvonike tišine
i minarete plača, sakrivene
(sliči)
što će sutra izrasti u jednu veliku
i neobjašnjivu nju, zaraslu u sebe.
Da sliči.
Da, sliči.
GOLI OTOK
Otac je ostao bez ijednog zuba
i sada je kao beba
dajem mu samo sredinu hleba
i ponekad noću
leteći nad krovovima
tražim njih koje je slamao
po kamenju
otečen i go od suza
PRECI
Gatala sam u krv
i nisam videla ništa.
Ništa osim sunca
Sunca kako rotira
i veru da mi niko neće naneti zlo,
ako je to istina,
ako se Bog ne igra kockicama
kako kažu
Guslaju otkrića drveta i dleta
i uvoštenih konjsih struna.
Neki to nazivaju hrabrošću.
neki samo čišćenjem snega
sa okna sata
Tako, tek plačem gola i izborana
gušeći grupni portret pod suknjom
I dok padamo u trans
postoji verovatnoća
da opet budem noseća
precima
MALA PESMA
naslonim čelo na prozor
i tako vodimo ljubav ostali svet i ja
dok se ruke ne raspadnu od zagrljaja
kao vetrenjače lude
zapravo
htedoh da napišem
malu pesmu
o savršenoj samoći
o veličanstvenoj monotoniji
o šetanji kazaljki
i dam joj naslov :
ja
BALKON
(prozaična pesma)
istina je da se noćas moj čovek,
moj jedinac popeo na stolicu
(stolica na balkonu
balkon pod nebom)
da bere nekakav svetli prah,
plavo zrenje svo blistavo,
tako jednostavno kao da sakuplja
luminiscentne tajne u priobalju.
I ta se scena učinila tako divnom
da sam prokrvarila na mestu
gde odavno više nisam sestra
a ni žena.
Zatim smo oboje plakali od tuge ili sreće,
ne umem da objasnim zašto tačno tako.
(Padam naglo u prozaičan kraj pesme
da mašem ti njom).
