CRVIMA
Ti si crv, u stablu svog uma.
Mali i nježan crv.
Crv izbora svoje snage,
Crv izbora njegovog cilja.
U znanju pronalaziš utočište.
Što više saznaš, osjećaš, pogledaš,
To više braniš svoju bit.
Ne dozvoli da te slome.
Tvoje znanje je tvoj oklop, zato ga ojačaj.
Sačuvaj sebe u sebi.
Nemoj podleći.
Nemoj dopustiti da ti obamre duša.
Djetlić, ptica-brbljivica,
Može lupkati i čupkati – tvoja istina je dublja.
Krilata zvijer, ne može te pojesti –
Umrijeće od gladi.
Prikaži se ptico.
U truležnom grlu saznaj odgovor.
Nijesi ti njegov ni njen – ni prijatelj, ni heroj, ni dužnik.
Ti si crv, u stablu svog uma.
Mali i nježan crv.
Crv izbora svoje snage,
Crv izbora njegovog cilja.
LITOPEDION
1.
Ti – kuća, gde sam odrasla.
Ti – moj živi zatvor.
Ti ćeš me, komad po komad, upijati do žuči.
Oči tvoje – mamac,
Zamka – tvoji zagrljaji.
Oni su čaura od svetlosti,
Za leptira i svet.
Za svet od kamena.
Za dete od kamena.
Onaj ko odluči ostati
Čekaće čudo,
Udavljen,
Ljubeći.
2.
Odjeci tebe moje su najveće blago.
Moj spomenik mladosti na spaljenom polju sećanja.
Moja glavna umetnina.
Volim te i čuvam, kao dete.
Nosim ti poglede, zagrljaje i nežnost ispod srca.
Pogledi su prazni, zagrljaji suvi,
A nežnost je samo u mom umu.
Kao kamen – ni progutati, ni izbaciti.
3.
Sve te šetnje, kiše, zlatne zore,
Višespratnice što nas okružuju kao beskrajni zid.
Reka šumljiva.
Obronci, puni puteva i dvorišta.
Povredi me ponovo, samo ehom.
Udari iznutra,
U ono što je preostalo od rajskog vrta – tamnice.
4.
Proučavala sam te u najmanjim detaljima.
Svaku prodavnicu i prospekt.
Svaku dubinu asfalta, svaki zid, luk i kolinu.
Svaku ulicu i trg.
Svaki tvoj ugao, borduru i zavoj.
Svaku trepavicu, rodinku i udubinu.
Svaku tvoju kosu, košulju i kravatu.
Svaku tvoju ožilicu i modrinu.
Svaki tvoj pokret, osmeh i korak.
5.
Takvog ću te zapamtiti.
Takvog, kakav više nećeš biti.
Takvog te nosim u sebi,
Ispod srca.
Jedina molitva koja mi je ostala:
Ne oživljavaj!
