rođen je 10. januara 1958. god. u Vrbama kod Bijelog Polja. Školovao se u rodnom kraju, Mostaru i Sarajevu. Prevođen je na francuski, mađarski, njemački i engleski jezik. Nagrađivan je značajnim književnim nagradama u regionu. Zastupljen u školskim programima. Roman „Pod Kun planinom“ doživio je više izdanja, po njemu je urađen filmski scenario i preveden je na francuski jezik.
Objavio je knjige poezije: „Strašan je zid bez sjene“, „Čovjek na rasputici“, „Dok vode teku“, romane: „Pod Kun planinom“ – tri izdanja, „Strah od rodne kuće“, „Ljudi bez adrese“, knjige pripovjedaka: „Čovjek koji kisne“, za koju je dobio nagradu Ministarstva kulture BiH, „Mjesečeve priče“, „Mutna voda“, takođe nagrada Ministarstva kulture BiH, roman „Pod Kun planinom (Sous le mont Kun) na francuskom jeziku, te roman „Ljudi bez Adrese (Menschen ohne adresse) na njemačkom jeziku.
Takođe, objavio je knjigu „Okamenjeni dani“, izabrane pjesme na mađarskom jeziku – „Kővé vált napok“, izabranu poeziju „Porodični krug“, roman „Noćni čuvar pasa“, priče „Ispod kućne strehe i druge priče“, priče, monografiju „Bošnjaci u Luksemburgu“. Sa Aidom Vanovac preveo je i prepjevao sa francuskog na bosanski jezik knjigu pjesama luksemburškog pjesnika Lamberta Chlechtera „Pješak na mliječnom putu“.
Dobitnik je više književnih nagrada u Bosni i Hercegovini, Srbiji, Crnoj Gori i Luksemburgu od kojih su najvažnije „Pero Ćamila Sijarića“, “Avdo Međedović”, “Zaim Azemović“.
Faiz Softić živi u Luksemburgu kao slobodni umjetnik.
POSLIJE RATA
i?!
DIOGEN OD SINOPE
Ja sam Diogen od Sinope
Moje je bure i na nebu sunce.
Moja braća u planinama Ararat i Kilimandžaro
Prebiraju skelete džinovskih ptica
Tražeći kosti naših predaka.
Ja sam Diogen od Sinope
Moje bure prati me svijetom
A to što me ponekad vidite
Pod kućnim krovom
To je moja sjena
Koja, zanesena lažima,
Zna mi se iskrasti.
Ja sam Diogen od Sinope
I ništa nemam sem
Gomile nepotrebnih stvari
Koje će, jednoga dana,
Razgrabiti pušteni psi.
Dok ja i moje bure
Budemo čeznuli
jedno za drugim.
MOJ OTAC I JA
U svojoj uzdrhtaloj ruci
Otac drži moju ruku
I ne pušta je.
Drhti očeva ruka I moja drhti sa njom.
Pokušava progovoriti
Ali –
Kada god krene
Samo mu donja usna zadrhti.
Gledamo se i
Ništa ne progovaramo
Drhte nam u ritmu
Ruke i usta
Mom ocu i meni.
KAŽIPRST
Bože,
koliko grijeha i krvi
u jednom prstu...
JA, CRNI JA
Crn sam
I hoću koljeno u vrat!
Hoću lomaču živu višegradsku
I ja sam musliman!
I ja sam crn
Crnji od noći crne
Dok moja braća i sestre živi gore.
I onaj sam plavokosi gimnazijalac
Iz Kragujevca
Koji se začešljava
ispred njemačkog šmajsera -
Hoće da umre lep.
Crn sam da crnji biti ne mogu
Dok moga brata Nermina
Otac doziva
Pod nož.
I ja sam crn,
Hoću koljeno u vrat
Da dihat ne mogu
Do posljednje ure.
I ja sam crn!
Ono je i moje dijete izgladnjelo
Iza kojeg oro lešinar
Odbrojava trenutke
I čeka kraj.
I ja sam Crn!
Ono je i moje dijete
Koje je more
iz svoga ždrijela izbacilo
Na obalu,
Da mrtvo, bar za trenutak,
Osjeti slobodu.
I malodobna braća
Petar i Pavle Golubović
Iz Konjica
Ubijeni na pravdi Boga
Moja su djeca.
I ja sam crn!
Ono su moje majke
I moji očevi
Što u grozničavom hropcu
Izdišu u domovima staračkim.
I ja sam crn!
Crnji od noći crne
I gladan sam!
I žedan!
I prestravljen!
Iza mojih leđa
Zveckaju mitraljezi
Sijači smrti.
I ja sam crn!
Moje su sestre silovane
I zadavljene u podrumima
Pokraj smrdljivih rakijskih bačvi.
I ja sam crn!
Jučer Džordž Flojd,
Muhamed iz Palestine,
Nermin iz Srebrenice,
Malodobna braća Golubović
Gimnazijalac iz Kragujevca
Utopljenici u okeanu...
A sutra
Sutra ću biti ja,
Ja,
Crni ja!
Crn sam
I ne mogu da dišem.
I ubijte me
Molim vas
Jer sam crn i -
Ne mogu da dišem.
I zato smo mi crni rođeni
Da pod koljenima tuđim
Izdišemo.
