KAYOKO YAMASAKI, rođena je 14. septembra 1956. godine u gradu Kanazava (Japan).
Diplomirala je na Uniiverzitetu Hokaido. Kao stipendista SFRJ, bila je na specijalizaciji na Filozofskom fakultetu u Sarajevu (1979-1980) kao i u Institutu za glazbeno narodpisije (Glasbenonarodpisini inštitut) u Ljubljani. Magistrirala i doktorirala na Filološkom fakultetu u Beogradu, gdje je radila od 1985. Penzionisala se 2021. godine, kao redovni profesor za japanologiju.
Od 1981. godine živi i radi u Beogradu. Stvara na japanskom i srpskom. Objavila je 16 pjesničkih knjiga (osam na japanskom, osam na srpskom). Dobitnica je više književnih nagrada, među kojima su nagrade Milica Stojadinović Srpkinja za 2015. godinu (Novi Sad, 2015); nagrade Jomiuri (Yomiuri Shimbun, Japan, 2015); nagrade Murasaki Šikibu (Kjoto, Japan, 2019). Njene pjesme prevedene su na engleski, španski, francuski, kineski, italijanski, rumunski i korejski jezik.
U MALOM GRADU, NA JUGU
Slobodna sam, neočekivano,
kao koza na letnjem
pašnjaku.
Na trgu je mala radnja. Bez natpisa.
Na radnom stolu majstor kroji
pantalone, od sivog štofa.
Na tezgama seljaci nude tek ubrano povrće:
paradajz, crvena i zelena paprika
i krastavac.
Nad stanicom, smireno putuje
beli oblak. Setila sam se
reči jednog starca:
„U raju ne postoji vreme. To smo
mi sami izmislili,
greškom.“
DUBINA
Žena sa Istoka izusti poslovicu:
„Imaj tri ruke. Trećom rukom
drži nekog, dobrog duha.“
Proleće. Breza je raširila
svoje grane: otvara meke
dlanove.
Pružam suncu svoju novu ruku,
izniklu na leđima: u potrazi
za onim koji me negde čeka.
Treća ruka je, u stvari, satkana
od sunčevih zraka: stiže
iz dubine neba.
ČAMAC
Uz zen budističku sliku Tohaku Hasegave
„Majmun hvata mesec“ u Hramu Konćiđi (Kjoto).
Jasna je noć: na jezeru se
leluja drveni
čamac.
Na obali stoji bor. Majmun se
levom rukom drži
za granu,
a desnom hoće da
dohvati mesec
na vodi.
Nemoj da ga ismevaš: niko
ne može da dotakne ni
mesec na nebu.
Nego, budi dete: veseli se i
pevaj u čamcu što lebdi
pod mesečinom.
